Milan Vasić, glumac: Ljubio bih se sa muškarcem

Zbog dobrog honorara i scenarija glumio bih homoseksualca! Trenutno nemam devojku, ali me ljubav ispunjava. Nikada ne bih upropastio život zbog posla...

Glumac Milan Vasić (30), kojeg smo gledali kao Savu Lađarskog u seriji „Jesen stiže, Dunjo moja" na RTS-u,  kaže da u životu ceni samo prave vrednosti i da mu je ljubav na prvom mestu. Milan, koga pamtimo po ulogama u serijama „Ono naše što nekad bejaše", „Ranjeni orao" i „Greh njene majke", otkriva da bi zarad dobrog honorara i scenarija pristao do se ljubi sa muškarcem.

- To je pomalo nezgodno pitanje. Iskreno, ne bih voleo da glumim homoseksualca, to mi baš i nije inspirativno, ali ako je savršena priča, bože moj, ja sam ipak profesionalac! Nijedna devojka nije umrla što je poljubila muškarca, pa ne bih ni ja. Ako su honorar i scenario dobri, zašto da ne.

Budući da si u poslednje vreme dosta prisutan na malim ekranima, postao si veliki miljenik publike, posebno ženske populacije. Koliko ti se život promenio?

- Život mora da se promeni, ali se ja ne dam i trudim se da ostanem prizeman, ne želim da me popularnost promeni. I dalje imam stare prijatelje i uživam u svakom danu. Prija mi što mi obožavateljke prilaze i laže svako ko kaže da mu to smeta. Najdraže mi je što me vole zbog kvalitetnih likova koje sam igrao, a ne zato što sam pričao viceve na TV-u.

Čini mi se da te je baš uloga u seriji „Jesen stiže" proslavila na televiziji. Jesi li zadovoljan kako si odigrao lik Save?

- Nekoliko meseci pre snimanja razmišljao sam o scenariju, dugo vežbao i zamišljao scene u glavi. Tekst sam naučio napamet, a lik Lađarskog smo i Ljubiša i ja doživeli na isti način. Ne želim da zvučim pretenciozno, ali ja radim sve dok ne budem zadovoljan. Ne volim kolege koje dođu i pred snimanje pročitaju tekst i misle da je to to! Ja svako veče pre snimanja razmišljam o ulozi i učim tekst. Zato stojim ponosno iza svake uloge, i ne delim ih na male i velike. Posebno mi je drago što su me za ovu ulogu zvale starije kolege da mi kažu da sam spontan, prirodan i da me pohvale kako sam očima pokazivao osećanja. Kažu da delujem kao da ne glumim, što mi je najveći kompliment.

Da li bi voleo da živiš u posleratnom periodu u Banatu u kom je smeštena radnja serije?

Kosovo u srcu i duši
Rođen si na Kosovu, gde i danas žive tvoji roditelji. Koliko ih često posećuješ?
- Oni su ostali dole, dok sestre žive u Vranju. Bio sam za doček Nove godine na Kosovu, gde sam sa roditeljima u jednom restoranu dočekao najluđu noć. I to sam odlučio negde oko osam sati uveče, sedeo sam u svom beogradskom stanu i nisam imao ništa isplanirano. Skočio sam, spakovao se i otišao u Ropotovo. Ne viđam ih često, a najveći su mi podstrek. Kada sam ja srećan, oni su 78 puta srećniji i ja to kad vidim, meni je srce puno.

- Žalim što nisam živeo u tom svetu. To je vreme kada je ljubav bila osnova svega i na prvom mestu, što se danas mnogo promenilo. Bile su čiste emocije, druge vrednosti su se poštovale, a sada je kompjuter zamenio ljubav. Gledajući to vreme, kroz ove serije, kao da ne gledate Srbe već neki drugi narod. Nisam ja neki urbani tip, jer nisam rođeni Beograđanin, pa sam dosta vremena proveo na imanju i jahao konje.

Da li imaš devojku i šta u tvom životu predstavlja ljubav?

- Trenutno nemam devojku, ali generalno ljubav me ispunjava, pokreće i ako nisam ispunjen, ne mogu da radim sa istom energijom ni u drugim sferama života. Ne bih ja svoj život da upropastim zbog posla. Iako moja profesija zahteva puno vremena, trudim se da moji prijatelji, porodica i devojka, kada je imam, ne osete manjak moje pažnje.

Kakvi su ti dalji planovi i na čemu trenutno radiš?

- Zaposlen sam u Prištinskom pozorištu, gde sam na budžetu i u njemu igram. U Pozorištu „Boško Buha" igram u predstavi „Krčmarica Mirandolina", koja je već dugo vremena najposećenija, takođe sa Milanom Kalinićem i Andrijom Miloševićem igram u ludoj komediji „Pevaj, brate". Možete da zamislite kako to izgleda kada se naša tri temperamenta spoje. Uskoro ću zaigrati i u „Slaviji" komediju „Cimeri" i posle dužeg vremena jednu dečju predstavu „Petar Pan" u Pozorištu „Boško Buha". Negde u mali mozak sam smestio i ulogu koju je Ljubiša Samardžić planirao za mene u novoj seriji „Miris kiše na Balkanu", čiji kasting još uvek traje.