Treba li napustiti karijeru zbog porodice, ili je uspeh dovoljno jaka anestezija da bi se preživela samoća. Profesionalni uspeh koji sam postigla samo je posledica mog očajnog ljubavnog života”, nedavno se požalila jedna uspešna poslovna žena koja je uspela da napravi impresivnu finansijsku imperiju, ali i havariju od ličnog ljubavnog života.
Autor: Zorica Karanović
Izvor: Magazin Elle
Foto: Getty images
 |
Iako bi većina prosečnih Beograđanki volela da živi njenim životom (kuća u elitnom delu grada, mercedes u garaži, Pradini i Armanijevi modeli u ormanu), njena dirljiva ispovest otvorila je jedno veoma složeno pitanje – može li karijera nadomestiti emotivnu prazninu?
Da li je uspeh dovoljno jaka anestezija da bi se preživeli mučnina jutarnje samoće i nemi govor tišine, koji čak i u najluksuznije opremljenoj kući mogu da vređaju gore od najljuće psovke?
Znam da će neki najopuštenije klimnuti glavom i reći: „Bolje keš u džepu nego muž na grbači”!
Ipak, pitanje izbora između karijere i materinstva malo je složenije. Pogotovo kada se setim erupcije frustracija, besa i gneva nekih poznanica, komšinica i drugarica (spisak je prilično dugačak) koje nemaju život van kancelarije. Svaki put kada čujem s koliko ostrašćenosti ogovaraju udate žene, zakunem se da neću ostariti sama. Pa makar zaprosila i nekog Kineza s pijace. On me sigurno neće odbiti – trebaju mu papiri, a i kvadrati za spavanje. A ako i ne usvojim dete, sigurno ću usvojiti majmuna. Tek toliko da ne bih ličila na degenerisanu (pod)vrstu čoveka – „homosolistu”, koji je toliko ogrezao u samodovoljnost da su mu i kućni ljubimci postali teret.
Naravno, sve ovo ne znači da bih se odrekla karijere. Čak ni zbog Brada Pitta, a kamoli zbog nekog Kineza.
Karijera je deo moje ličnosti, života i uloženog rada. Ona odražava moj sistem vrednosti, mene kao intelektualno i socijalno biće. Uostalom, dosta pravdanja.
Da li ijedna žena pomišlja da muškarcu postavi pitanje: „Dragi, da li ćeš napustiti posao?”. Pa makar stizale i petorke! Naravno da ne. Podrazumeva se da to uradi žena. Zašto? Kažu da je to „prirodna” uloga majke. Znači li to da otac ima nekakve „veštačke” zadatke? Svakako ne. Sve je stvar dogovora. I zašto karijera i materinstvo ne bi mogli da se usklade? Gde piše da su to međusobno isključivi pojmovi? Možda samo kod sponzoruša.
U celoj ovoj raspravi u vezi s izborom između karijere i privatnog života nedavno sam čula zanimljivo rešenje za nerešen emotivni status uspešnih žena.
„Najbolji frajer za vas jeste kombinacija bankomata i vibratora. Vama ionako trebaju samo te dve stvari”, kaže moj prijatelj koji je posle nekoliko korpi od „biznismenki” prešao na frizerke. Kaže, uspešne poslovne žene sve doživljavaju kao konkurenciju, a njemu je dosta takmičenja. Sada će, kaže, konačno, biti prvi. Oženiće se, supruga će napustiti posao i velikodušno prihvatiti njegovo prezime i novo zvanje – domaćica. Kako to lepo zvuči!
 |
Da nije sam u ovakvom shvatanju, već da i sve više muškaraca u razvijenim zapadnim zemljama želi tradicionalnu suprugu, potvrdila je nedavno sprovedena anketa u Velikoj Britaniji, koja je obuhvatila 1.500 muškaraca i žena. Na listi najbitnijih osobina koje cene kod supruga većina muškaraca izjasnila se za roditeljstvo, brigu o kućnim poslovima, čišćenje i kuvanje. Svega 16 odsto ispitanika na vrhu liste navelo je finansijsku solventnost žene, prenosi Daily mail.
Takođe, prema studiji Univerziteta Kembridž, poslednjih godina povećao se broj muškaraca koji veruju da poslovne žene ne mogu jednako uspešno da razvijaju karijeru i obavljaju porodične obaveze, te da je poželjno da izaberu jedno od to dvoje. Što je najšokantnije, istraživanja širom sveta potvrđuju da su žene spremne da tako nešto i učine!
Možda zbog toga što i tako obavljaju manje uticajne poslove od muškaraca i zato što su za iste poslove „nagrađene” sa skoro 17 odsto manjom platom!
Budući da ih kućni poslovi čekaju i posle radnog vremena, jedan broj njih smatra da će se odlukom o napuštanju posla ratosiljati viška tereta.
Ipak, posle euforične druge nedelje, ubrzo sledi „otrežnjujući” sudar s crvenim nedozvoljenim minusom na računu, brdom neopranog i neispeglanog veša, nerešenih domaćih zadataka i jednačina, neopranog posuđa, nedovršenog ručka... Odlazak na posao sada bi se činio dobrim predahom, zar ne?
Dakle, naša junakinja, koja neutešno pati za porodičnim životom, sudeći prema navedenim istraživanjima, teško da bi se udala i u Evropi. Naravno, ako se prethodno ne odrekne karijere i ne zameni laptop varjačom. S druge strane, možda bi njen život bio potpuno drugačiji da je na pitanje karijera ili materinstvo zaokružila ovo drugo. Ko zna da li bi i tada bila srećnija. Možda bi imala muža, ali koji je vara, decu koja ne uče, brdo neplaćenih računa i brkove od hormonskog udara koji nije mogla da predupredi zbog hroničnog nedostatka vremena i redovne maršute: pijaca–kuća–supermarket – i tako u nedogled.
Iako verujem da odricanje od karijere ne predstavlja požrtvovanost (kako to neke žene često žele da predstave), već ludost, spremna sam da nastavim „lov” na muža, ali do tada i da posetim neki seks šop, mislim zbog onog bankomata...
