Napadi na strance su naručeni

Opet je u srpskoj prestonici pretučen stranac. I opet bez ikakvog povoda. Žrtva je preksinoć bio libijski državljanin Lakvel Kale (41). Napad je jako ličio na nedavno prebijanje francuskih navijača. Grupa razularenih mladića preprečila mu je na Bulevaru kralja Aleksandra put i udarala ga rukama, nogama i šipkom, a zatim pobegla u nepoznatom pravcu. Kale, koji je sa težim povredama glave prevezen u Urgentni centar gde je zbrinut povreda sanirana, treći je strani državljanin koji je u poslednjih desetak dana žrtva beogradskih huligana.

Utisak je da se ovi napadi ne dešavaju slučajno, utoliko više jer se takve stvari nikada u Beogradu nisu događale, a kamoli u ovakvoj dinamici i kontinuitetu. I dok se prva žrtva huligana Francuz Taton Bris i dalje bori za život, a cela država pokušava da se digne protiv nasilja, novi napadi pokazuju da je nekome izuzetno stalo da se ljudi, pogotovo stranci, u Beogradu osećaju nesigurno i da se plaše za život.
- Ovaj niz događaja zasigurno nije slučajan, već je deo organizovane političke ili parapolitičke akcije. Iza toga stoje određene interesne grupe koje imaju svoje političke motive da ovu državu pokažu slabijom od huliganskih ispada. To je isti milje koji zloupotrebljava i decu iz organizacija „Obraz“ ili „1398“ - kaže Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti.
Kao i u slučajevima gotovo na smrt pretučenog francuskog državljanina i Australijanca koji je isprebijan ispred toaleta na Kalemegdanu, hapšenja koja su usledila pokazala su da se zapravo i ne radi ni o kakvim fantomskim grupama, već o huliganima koji su već dobro poznati policiji. Da li će se ista stvar utvrditi i u slučaju pretučenog Libijca, pokazaće dalja istraga, budući da policija juče nije mogla da daje nikakve informacije o ovom slučaju.
Dragišić smatra da je svim ovim napadima zajednička bila, pre svega, dobra organizacija.
- Mislim da smo suočeni sa kampanjom nasilja koja je dobro organizovana i sada je pre svega na BIA, a zatim i na policiji da raskrinka te interesne grupe. Ovo sto se dešava treba veoma ozbiljno shvatiti jer su ugroženi ustavni poredak i strateška opredeljenja ove zemlje - kaže Dragišić.
Da akcija učestalih napada na strance ima inspiratora izvan krugova huligana, smatra i Miljenko Dereta, predsednik „Građanskih inicijativa“. Kako kaže, ovaj niz događaja otvorio je slavinu iz koje nasilje nekontrolisano šiklja, a cilj je opstrukcija evropske budućnosti zemlje.
- Iza toga stoji činjenica da nekome ne odgovora da se građani Srbije slobodno kreću po Evropi i obrnuto. Približavanje bele šengenske vize određenim političkim krugovima u Srbiji ne odgovara, kao što im smeta brza akcija pravosuđa posle napada na Francuze i činjenica da će sa približavanjem EU doći do strožeg uređenja države i ozbiljnije kontrole. Oni koji su inspirisali ove napade u takvom društvu ne mogu da opstanu. Sve to zajedno opravdava sumnju da su ti napadi koordinirani i da su mladi ljudi podstaknuti da te stvari čine. U takvoj klimi, naravno, dešavaju se i samoinicijativne akcije nekih dokonih mladih ljudi, koji su očigledno dobili poruku da je u redu prebijati strance - kaže Dereta.
Da se nasilje u Srbiji podstiče iz različitih ozbiljnih institucija i političkih stranaka, smatra i Vesna Pešić, predsednica političkog saveta LDP. Kako kaže, ona ne isključuje mogućnost da postoji određena težnja antievropskih grupa da pokažu da policija, odnosno država, ne mogu da sprovode zakonski monopol na silu i kontrolišu javni red i mir, „jer su te grupe u Srbiji i dalje previše jake“.
- U Srbiji centri nasilja nikada nisu pretreseni, kao ni krugovi koji iza njih stoje. Svi znaju da je mafija povezana sa politikom, ali niko neće da krene na te izvore nasilja za koje se godinama zna da to jesu. Iza nasilja navijača ili nacionalističkih grupa stoje militantne organizacije. Mora da se ispita militantnost delova Srpske pravoslavne crkve sa kojom su neke ultranacionalističke grupe i povezane, kao što se mora ispitati i veza sa pojedinim strankama ekstremne ideološke orijentacije. Dok se te tačke, za koje znamo da su izvori nasilja i ideološke mržnje na stave pod kontrolu, ovakve stvari će se dešavati - ističe Pešićeva i dodaje da se naša država nije pokazala kao država u kojoj vlada zakon i u kojoj su kazne za one koji ga krše stroge i izvesne.
Takva situacija u Srbiji vlada odavno. Živimo u atmosferi nekažnjenih organizatora ratova, ratnih zločina, ubistava. To je, kako ističe Miljenko Dereta, sistem u kome se građani s pravom ne osećaju zaštićenim od nasilja.
- Na put nasilju može se stati jedino zaista rigoroznim kaznama. Kada kažem rigoroznim, mislim da, ako Francuz ne preživi, onima koji su za to odgovorni moraju se presuditi maksimalne kazne, kao što se moraju naći inicijatori i organizatori svega toga - kaže Dereta.

Zorić: Država deluje odlučno U nizu napada na strane državljane nikakvu vezu ne nalazi portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić. Kako kaže, on ne misli da bi te napade trebalo povezivati, jer ne postoje indicije o tome. - Mediji tendenciozno povezuju napade na strance, a napadaju se i naši državljani. Mislim da je država pokazala odlučnost u procesuiranju da sada uhapšenih napadača na francuskog i australijskog državljanina. Radi se o malim grupama ljudi koje stvaraju problem - kaže Zorić.

Policiju vode nesposobni ljudi - Policija je u ovim napadima pokazala izuzetnu neefikasnost i to nije pitanje profesionalaca koji tu rade već političke nespremnosti. Siguran sam da naša policija može da razbije i mnogo ozbiljnije grupe od ovih, ali se njima očigledno imputira nesposobnost od strane onih koji im naređuju. Naše policijske snage ne vode pravi ljudi, a suština tog problema je nekompetentna politička elita - smatra Zoran Dragišić.