Vojislav Šešelj usprotivio se pred Haškim tribunalom zahtevu tužilaca da mu bude nametnut branilac, ocenjujući da bi mu time bilo oduzeto pravo na odbranu, što je "nemoguće u civilizovanom svetu".
Pred Haškim tribunalom lider srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj usprotivio se zahtevu tužilaca da mu bude nametnut branilac, ocenjujući da bi mu time bilo oduzeto pravo na odbranu, što je "nemoguće u civilizovanom svetu".
"Tužilaštvo traži ono što je nemoguće u civilizovanom svetu - da mi se oduzme pravo na odbranu. Ja mogu biti najgori zločinac, pa i kršiti procesno pravo, ali dok se artikulisano ponašam u sudnici i ne onemogućavam da se proces odvija normalno - ne može mi se oduzeti pravo da se branim sam", rekao je Šešelj na statusnoj konferenciji.
Tvrdeći da "ne postoji nijedan realan osnov" da mu se oduzme pravo da se brani sam, Šešelj je sudijama rekao da nisu ni svesni šta je u stanju da uradi da bi zaštitio svoje pravo, aludirajući na dvomesečni štrajk glađu koji je sproveo krajem 2006. godine.
Haško tužilaštvo je, krajem avgusta, u dodatku ranije podnetom zahtevu za nametanja branioca, kao jedan od razloga navelo to što je Šešelj u julu osuđen na 15 meseci zatvora zbog nepoštovanja Tribunala.
Šešelj je danas kazao da još nije dobio srpski prevod tog zahteva i da je o njemu saznao "iz štampe".
Zahtev sadrži "eks parte" delove
Napominjući da taj argument pokazuje koliko su "u tužilaštvu nestručni i nespretni", Šešelj je naglasio da presuda zbog nepoštovanja suda još nije pravosnažna, zato što ja na nju uložio žalbu, a da tužioci uprkos tome "traže njeno sprovodođenje".
Na pitanje predsedavajućeg sudije Žana-Kloda Antonetija da li će pisano odgovoriti na zahtev tužilaštva, Šešelj je odgovorio da neće, zato što taj zahtev sadrži i takozvane "eks-parte" delove koji su dostupni sudijama, ali ne i njemu.
"Postavlja se pitanje da li vi na osnovu zahteva s mnogo 'eks-parte' delova - na koje ja ne mogu odgovoriti, zato što ne znam šta je u njima - treba da odlučujete o mom osnovnom pravu na odbranu...E, to vam je kafkijanski proces", kazao je optuženi.
Šešelj je podsetio i da je većina sudija, uz protivljenje predsedavajućeg Antonetija, u februaru donela odluku o prekidu suđenja "koja je imala mnogo 'eks-parte' delova, zbog čega ja ne znam celu argumentaciju zašto je suđenje u prekidu već sedam meseci".
Kao i tokom ranijih rasprava, vođa radikala je sudijama rekao da su odlukom o prekidu suđenja prekršili njegovo "fundamentalno pravo na suđenje u razumnom roku", te da je stoga "odavno protivpravno" pritvoren.
Na današnjem zasedanju nije bilo reč i o zahtevu za preispitivanje odluke o prekidu procesa, koji je Šešelj podneo sredinom jula.
Šešelj je u pritvoru Tribunala od 23. februara 2003. godine, kada se dobrovoljno predao. Suđenje je, posle jednog neuspelog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu, počelo u novembru 2007. godine.
Objavio: RTS
Нема коментара:
Постави коментар
Vaš komentar: