VUTRA ILI LEBA

ZBOG NISKE OTKUPNE CENE PŠENICE NEKI SELJACI POČELI UZGOJ MARIHUANE JER DONOSI VIŠESTRUKO VEĆU ZARADU. UČESTALE POLICIJSKE ZAPLENE, POSEBNO U POMORAVLJU

BEOGRAD - Srpski seljak se ni ovog leta neće najesti leba od svog rada. To se posebno odnosi na ratare jer je ove godine zabeležen rekordni pad cene pšenice na svetskom tržištu. Tona žita otkupljuje se za oko 100 evra ili za oko 9,5 dinara po kilogramu. S druge strane, uzgajivači marihuane za rod s jednog hektara dobijaju čak 3.500 evra!

Domaći proizvođači tražili su da cena pšenice bude oko 15 dinara, ali je pitanje da li će to uspeti da ostvare. Istovremeno, usred najave štrajkova posle žetve novinske stupce pune vesti o drugačijoj i uspešnoj žetvi - berbi marihuane po celoj Srbiji! Ovih dana, posebno u Pomoravlju, učestale su policijske zaplene požnjevene „vutre“.

Naravno, porediti gajenja pšenice i marihuane nije moguće jer ovo drugo predstavlja krivično delo. Međutim, podatak da zasadi marihuane postaju značajni u Srbiji može samo da ukaže na kakve je niske grane spala srpska poljoprivreda!

Ministar Saša Dragin istakao je nedavno da Ministarstvo poljoprivrede nikako nije zadovoljno otkupnim cenama.
- Nažalost, one su niske na globalnom tržištu i mi tu ne možemo ništa da uradimo - kazao je on. - Ono što naše ministarstvo može da uradi jeste da redovno isplaćuje subvencije i da pored onih koje su bile predviđene budžetom uvede i nove.

Po nekim računicama, da bi se posejao hektar žita neophodno je 350 kilograma zrna, što staje do 8.000 dinara. Da bi dala roda, pšenici je neophodno dodati 600 kilograma mineralnog đubriva, a to košta 20.000 dinara. Da bi bila obrađena neophodno je od 50 do 80 litara dizel goriva za traktor, što košta oko 6.000 dinara. Kombajniranje staje 5.000 dinara po hektaru, plus zaštita koja može da iznosi oko 4.000 dinara. Na kraju, seljak za hektar pšenice mora da plati oko 45.000 dinara za četiri tone, koliki je prosečan prinos ove godine. A za to će dobiti 38.000 dinara! Znači, seljak je već u startu na gubitku.

Privatni detektiv Božidar Spasić kaže da se pri uzgoju trave takođe gleda kvalitet, kao kod kukuruza i pšenice, jer nije isto podneblje. Prema njegovim rečima, često se dešava da se zbog male otkupne cene pšenice ili kukuruza ljudi odlučuju za gajenje marihuane jer mogu trostruko više da zarade. Ako je cena pšenice 10 dinara po kilogramu, na marihuani se može zaraditi i četiri puta više.
Prema podacima koje je objavila policija, cena kilograma domaće osušene marihuane je približno 300 evra, a cena kvalitetnije hibridne varijante dostiže visinu od 800 do 2.000 evra. Pri tom proizvođači „skanka“, čiste i jače veštačke marihuane, umesto dosadašnje jedne sad imaju i po pet berbi godišnje.

NJIVA POD MARIHUANOM
Početkom ove godine zaplenjeno je više od 150 kilograma „skanka“ koji je gajen u iznajmljenom rudniku kod Krupnja. Poslednja najveća zaplena čiste marihuane otkrivena je pre godinu dana, kada je pogranična policija tokom redovne kontrole granice prema Rumuniji, nedaleko od Vatina, pronašli zasađenu marihuanu na njivi od 14 hektara. To je dosad najveća zaplena marihuane na teritoriji Srbije. Reč je o 620 kilograma zasada ukupne vrednosti oko 50.000 evra, koji je bio okružen kukuruzištem.