Beograd - Branislav - Brano Šaranović (66) iz Budve, vlasnik kazina u hotelu „Slavija“, ubijen je juče pola sata posle ponoći na raskrsnici ulica Neznanog junaka i Veljka Lukića Kurjaka na Dedinju. Dvojica napadača na skuterima ispalila su više od 20 hitaca u Šaranovića dok je izlazio iz svog automobila, a zatim su pobegli.
Kako „Blic“ saznaje, ubice su napravile zasedu i čekale da se Šaranović u svom BMW-u, crnogorskih registarskih tablica, približi zgradi u Ulici Veljka Lukića Kurjaka 16 u kojoj ima stan. Kad je Šaranović parkirao automobil i krenuo ka stanu, napadači sa kacigama na glavama prišli su mu i počeli da pucaju.
- Čuo se dug rafal, a zatim zvuk motora. Izašao sam na terasu i video čoveka kako leži pored kontejnera. Ubrzo su stigle ekipe Hitne pomoći i policija - rekao je jedan od stanara Ulice Veljka Lukića Kurjaka.
Brojne policijske patrole koje su stigle u Ulicu neznanog junaka odmah su započele uviđaj. Šaranović je izrešetan po grudima i stomaku, a nađeno je više od 20 čaura. Taj deo grada je blokiran, zaustavljani su motociklisti, ali su ubice uspele da umaknu poteri.
Uviđaj je nastavljen juče ujutro i pretresen je Šaranovićev stan. Razgovarano je i sa stanarima okolnih zgrada, ali niko od njih nije primetio ništa te večeri. Za juče po podne operativci su planirali i da razgovaraju i sa njegovim bratom Slobodanom, vlasnikom kazina „Partizan“. Policija od njega hoće da sazna da li je Branislavu u poslednje vreme neko pretio, s kim je bio u sukobu i zbog kojih poslova.
- Brano Šaranović je uglavnom bio u Crnoj Gori, povremeno je boravio i u Engleskoj. U Beograd nije dolazio često. Kada bi došao, ostajao bi četiri-pet dana. Dva dana pre ubistva doputovao je u Beograd. Ubice su dobro pratile svaki njegov korak i čekale kada će parkirati svoj BMW i krenuti da prelazi ulicu do zgrade u kojoj stanuje. U Beogradu je vlasnik kazina u hotelu „Slavija“, a većina njegovih poslova je u Crnoj Gori. Ne isključujemo mogućnost da je i likvidacija naručena i organizovana u toj državi, a da je Beograd samo izabran za mesto ubistva - kaže sagovornik „Blica“ blizak istrazi.
Šaranović je bio direktor i vlasnik kompanije „Filšar“, osnovane 2001. godine, koja upravlja nad četiri slot kluba u Beogradu, Kruševcu i Aleksandrovcu. Vlasnik je istoimene kompanije u Austriji, koja se takođe bavi kockanjem. Inače, pre osam godina opljačkan je Šaranovićev kazino na prvom spratu hotela „Slavija“. Pljačkaši koji su ukrali 190.000 maraka i 230.000 dinara uhapšeni su pre dva meseca.
U Crnoj Gori Branislav Šaranović važio je za čoveka koji je veoma uticajan u političko-poslovnim krugovima, bliskog režimu. Ta povezanost sa ljudima iz političkog vrha omogućila mu je da, kako se priča, ima udela u brojnim privatizacijama. U Crnoj Gori se, međutim, u javnosti ne priča kako je zaradio novac i da li je na taj način pokušavao da opere pare stečene u sumnjivim poslovima.
Iako nije osuđivan, Branislav Šaranović se još osamdesetih godina prošlog veka povezivao s mnogim kriminalnim poslovima ne samo u Crnoj Gori već mnogo šire. Mnoge poslove vani, ekipa u kojoj je bio odrađivala je pod patronatom tajne policije za tadašnju državu. U ekipi je bilo najviše momaka iz Crne Gore. Šaranović je tesno sarađivao sa Nikšićaninom za koga se tvrdi da je čovek bez čijeg odobrenja u Crnoj Gori ne može ništa da se uradi.
Kada je Crna Gora postala meka za raznorazne švercere, upravo se Branislav Šaranović pominjao kao jedan od glavnih ljudi koji ima udela od svake krijumčarene paklice cigareta ili litra nafte. Takođe se pričalo i da ima udela u krijumčarenju nekih mnogo opasnijih stvari od cigareta. Međutim, crnogorska policija, da li zbog njegovih bliskih kontakata sa ljudima iz političkog vrha, nikada nije ispitivala njegove poslove.
Branislav Šaranović i ljudi bliski njemu pominju se kao ekipa koja brojnim beguncima od zakona u Srbiji pruža utočište u Crnoj Gori. Pre sedam godina dovođen je u vezu s bekstvom Željka Maksimovića Make, optuženog za ubistvo policijskog generala Boška Buhe. Pre 13 godina upravo je Branislav Šaranović u svom stanu u Beogradu pružio utočište Maksimoviću posle ubistva policajca Dejana Radulovića.
Kako „Blic“ saznaje, ubice su napravile zasedu i čekale da se Šaranović u svom BMW-u, crnogorskih registarskih tablica, približi zgradi u Ulici Veljka Lukića Kurjaka 16 u kojoj ima stan. Kad je Šaranović parkirao automobil i krenuo ka stanu, napadači sa kacigama na glavama prišli su mu i počeli da pucaju.
- Čuo se dug rafal, a zatim zvuk motora. Izašao sam na terasu i video čoveka kako leži pored kontejnera. Ubrzo su stigle ekipe Hitne pomoći i policija - rekao je jedan od stanara Ulice Veljka Lukića Kurjaka.
Brojne policijske patrole koje su stigle u Ulicu neznanog junaka odmah su započele uviđaj. Šaranović je izrešetan po grudima i stomaku, a nađeno je više od 20 čaura. Taj deo grada je blokiran, zaustavljani su motociklisti, ali su ubice uspele da umaknu poteri.
Uviđaj je nastavljen juče ujutro i pretresen je Šaranovićev stan. Razgovarano je i sa stanarima okolnih zgrada, ali niko od njih nije primetio ništa te večeri. Za juče po podne operativci su planirali i da razgovaraju i sa njegovim bratom Slobodanom, vlasnikom kazina „Partizan“. Policija od njega hoće da sazna da li je Branislavu u poslednje vreme neko pretio, s kim je bio u sukobu i zbog kojih poslova.
- Brano Šaranović je uglavnom bio u Crnoj Gori, povremeno je boravio i u Engleskoj. U Beograd nije dolazio često. Kada bi došao, ostajao bi četiri-pet dana. Dva dana pre ubistva doputovao je u Beograd. Ubice su dobro pratile svaki njegov korak i čekale kada će parkirati svoj BMW i krenuti da prelazi ulicu do zgrade u kojoj stanuje. U Beogradu je vlasnik kazina u hotelu „Slavija“, a većina njegovih poslova je u Crnoj Gori. Ne isključujemo mogućnost da je i likvidacija naručena i organizovana u toj državi, a da je Beograd samo izabran za mesto ubistva - kaže sagovornik „Blica“ blizak istrazi.
Šaranović je bio direktor i vlasnik kompanije „Filšar“, osnovane 2001. godine, koja upravlja nad četiri slot kluba u Beogradu, Kruševcu i Aleksandrovcu. Vlasnik je istoimene kompanije u Austriji, koja se takođe bavi kockanjem. Inače, pre osam godina opljačkan je Šaranovićev kazino na prvom spratu hotela „Slavija“. Pljačkaši koji su ukrali 190.000 maraka i 230.000 dinara uhapšeni su pre dva meseca.
U Crnoj Gori Branislav Šaranović važio je za čoveka koji je veoma uticajan u političko-poslovnim krugovima, bliskog režimu. Ta povezanost sa ljudima iz političkog vrha omogućila mu je da, kako se priča, ima udela u brojnim privatizacijama. U Crnoj Gori se, međutim, u javnosti ne priča kako je zaradio novac i da li je na taj način pokušavao da opere pare stečene u sumnjivim poslovima.
Iako nije osuđivan, Branislav Šaranović se još osamdesetih godina prošlog veka povezivao s mnogim kriminalnim poslovima ne samo u Crnoj Gori već mnogo šire. Mnoge poslove vani, ekipa u kojoj je bio odrađivala je pod patronatom tajne policije za tadašnju državu. U ekipi je bilo najviše momaka iz Crne Gore. Šaranović je tesno sarađivao sa Nikšićaninom za koga se tvrdi da je čovek bez čijeg odobrenja u Crnoj Gori ne može ništa da se uradi.
Kada je Crna Gora postala meka za raznorazne švercere, upravo se Branislav Šaranović pominjao kao jedan od glavnih ljudi koji ima udela od svake krijumčarene paklice cigareta ili litra nafte. Takođe se pričalo i da ima udela u krijumčarenju nekih mnogo opasnijih stvari od cigareta. Međutim, crnogorska policija, da li zbog njegovih bliskih kontakata sa ljudima iz političkog vrha, nikada nije ispitivala njegove poslove.
Branislav Šaranović i ljudi bliski njemu pominju se kao ekipa koja brojnim beguncima od zakona u Srbiji pruža utočište u Crnoj Gori. Pre sedam godina dovođen je u vezu s bekstvom Željka Maksimovića Make, optuženog za ubistvo policijskog generala Boška Buhe. Pre 13 godina upravo je Branislav Šaranović u svom stanu u Beogradu pružio utočište Maksimoviću posle ubistva policajca Dejana Radulovića.
Sukob sa voždovačkim klanom Zbog primata u raznim poslovima Branislav Šaranović i ljudi oko njega nisu trpeli kriminalne grupe u Beogradu, a posebno im je bio omražen voždovački klan. Pričalo se da je Šaranović sredinom osamdesetih pucao u Borisa Petkova, člana voždovačke grupe, ali nije bilo dokaza da bi mu zbog toga bile stavljene lisice. |
Spektakularno bekstvo iz zatvora u Nemačkoj
Branislav Šaranović se pominje i kao član grupe koja je 1980. godine pobegla iz zatvora kada je eksplozivom raznet zid kaznene ustanove u blizini Diseldorfa. Navodno je cela akcija urađena pod patronatom Državne bezbednosti. O ovom slučaju je te godine pisao i nemački list „Špigl“, koji je naveo da je Šaranović bio prvi od trojice zatvorenika koji su pobegli.
„Posle mise u crkvi istražnog zatvora u Vupertal-Bendalu, 49 robijaša bilo je u šetnji po dvorištu ove kaznene ustanove okružene debelim zidinama. Iznenada se začuo snažan tresak, jedno krilo velikih čeličnih vrata odletelo je 20 metara u travu. Zatim je razvaljeno i drugo krilo. Zatvorenici su se bacili na pod, a samo jedna grupa od njih pet, odmah je pobegla kroz otvor“, objavio je list.
Šaranovića i još dvojicu osuđenika napolju je čekao tamnoplavi „alfa romeo“, dok su još dvojica pobegli uz reku Vuper, ali su ubrzo uhapšeni. To je bio prvi slučaj da su robijaši u Nemačkoj oslobođeni dinamitom. Akcija je izvedena tako da niko od zatvorenika u dvorištu nije povređen.
Verner Hamaher, šef pokrajinske kriminalističke službe u Diseldorfu, izjavio je da je vupertalsko bekstvo nešto što se do sada dešavalo samo u Italiji i SAD, gde bande velikog kalibra češće pribegavaju takvim akcijama da bi oslobodile svoje ljude. Za Šaranovića se navodi da je osim u Stokholmu, Parizu i Amsterdamu, operisao i u Rajnsko-Rurskoj oblasti. On je u tom trenutku odležao prvih nekoliko meseci zatvorske kazne od osam i po godina, na koju je osuđen zbog „razbojničkog iznuđivanja“ prilikom naplate reketa u jednom ugostiteljskom lokalu i igraonici u Diseldorfu. „Špigl“ je tada pisao da je Šaranović bio pripadnik jugoslovensko-italijanskog mafijaškog klana od oko 50 ljudi, koji operiše u više evropskih zemalja.
„Klan je angažovao čoveka iz Italije da izvrši ubistvo u Nemačkoj ili Jugoslovena za likvidacije u Beču“, objavljeno je 1980. godine u listu „Špigl“.
Нема коментара:
Постави коментар
Vaš komentar: