NEĆE DA DUVAJU

STRUČNA JAVNOST I POLITIČARI OŠTRO SE PROTIVE IDEJI DA SE MARIHUANA LEGALIZUJE, KAO ŠTO JE TO SLUČAJ U HOLANDIJI I SAD

BEOGRAD - Srbija nije spremna da krene stopama SAD i Holandije i dozvoli legalizaciju marihuane, odnosno njenu slobodnu prodaju. Po uzoru na Holanđane, koji su pre šest godina dozvolili prodaju pomenutog narkotika, pre nekoliko dana je i administracija predsednika SAD Baraka Obame dozvolila upotrebu marihuane u medicinske svrhe. Kod nas, međutim, stručna javnost i političari najoštrije se protive ovoj ideji, navodeći da svi zavisnici od narkotika mahom počinju s marihuanom, da bi kasnije prešli na jače droge.

Iako navodi da marihuana može da podigne raspoloženje, umanji bolove i, u nekim slučajevima, stomačne tegobe, doktor Ivan Dimitrijević, docent na Medicinskom fakultetu i predsednik Stručne komisije za prevenciju zloupotrebe psihoaktivnih supstanci grada Beograda, objašnjava da posledice uzimanja ove opojne supstance mogu da budu drastične.

- Dok god činjenice govore da neka supstanca dokazano može imati neželjeno dejstvo na psihu i ponašanje, ona ne može biti preporučena, jer postoji segment stanovništva koji će je nekritički uzimati. Međunarodna klasifikacija bolesti šifrom F12 označava duševne poremećaje i poremećaje ponašanja uzrokovane upotrebom kanabisa - ističe dr Dimitrijević.

Klinički psiholog i poslanica NS Aleksandar Janković kaže da bi one koji se zalažu za upotrebu marihuane u medicinske svrhe samo pitala da li bi želeli da im slepo crevo operiše lekar koji se prethodno naduvao.

- Ako se legalizuje marihuana, da li to znači da sve živo treba da se legalizuje? Neko može da kaže da mu za neke bolove pomaže da pije alkohol i da zato to treba da se legalizuje u medicini - upozorava Jankovićeva.

Radikalka Lidija Vukićević, koja je živela u Holandiji, kaže da je tamo pušenje marihuane dozvoljeno u kofi-šopovima, dok istovremeno pušače duvana proteruju u bašte kafića.

- Najčešće je marihuana samo prvi korak, ali ne i poslednji, jer korisnici ubrzo prelaze na kokain i heroin. Kao majka, naravno da ne mogu da prihvatim ideju da se marihuana legalizuje - ističe Vukićevićeva.

Ni poslanik DSS Željko Tomić ne misli da u Srbiji postoji atmosfera da se droga legalizuje.

- Kao konzervativac s legalizacijom ne mogu da se složim jer bi to bila prethodnica za neke druge droge, što bi za zdravlje nacije bilo veoma loše. Srbija definitivno nije pogodno tle za liberalan odnos prema drogama i nadam se da će tako i ostati - navodi Tomić.
Naprednjak Mileta Poskurica kaže da ga kao lekara ne bi iznenadilo da neko pokuša da uveri sluđenu omladinu kako, u odsustvu ikakve perspektive, krizu može prebroditi uz pomoć marihuane.

- Kod nas bi legalizovanje te opojne droge samo značilo povećanje broja zavisnika. Obrazloženje da je ona u SAD odobrena u medicinske svrhe ne odobravam, jer je marihuana halucinogena droga koja izaziva veštačko stanje - objašnjava Poskurica.
Poslanik DS Srđan Milivojević ne vidi nikakvu potrebu da se legalizuje bilo koji narkotik.

- Treba da budu pooštrene zakonske kazne za trgovinu narkoticima, kao i za ona krivična dela koja su izvršena pod dejstvom narkotika - poručuje Milivojević.
Poslanik LDP Zoran Ostojić ne želi da se izjašnjava o tome da li bi i u Srbiji trebalo da se legalizuje marihuana, već kaže da o tome treba da govori struka.

I EKSTAZI JE KORIŠĆEN U MEDICINI
Doktor Ivan Dimitrijević s Medicinskog fakulteta u Beogradu ističe da je i ekstazi ranije bio upotrebljavan za smanjivanje apetita u dijetama za mršavljenje, pa se njegova medicinska upotreba otrgla kontroli i postao je jedna od najopasnijih sintetičkih droga.
- Tačno je da mladi ne moraju postati zavisnici od marihuane, da mogu da eksperimentišu i da je odbace, ali je činjenica da je značajan procenat intravenskih heroinskih zavisnika počeo s marihuanom - ističe Dimitrijević, dodajući da svaki zavisnik prođe kroz predvidive faze, od eksperimentisanja sa supstancom (naročito ako je ona preporučena), preko povremene upotrebe, redovne, pa sve do zavisnosti.