U nastavku „Vrućeg vetra" rado bih prihvatio ulogu koju je igrao veliki Čkalja. U vreme emitovanja te serije ulice su bile puste, a vlade su prekidale sednice da bi odgledale epizodu
Legendarni glumac Ljubiša Samardžić zablistao je kao reditelj filmom, a zatim i serijom „Jesen stiže, Dunjo moja", koju trenutno emituje RTS. U intervjuu čuveni Šurda poručuje da bi u nastavku serije „Vruć vetar" rado odigrao ulogu ujka Firge, i da mu je rad na seriji „Jesen stiže..." bio veliki izazov.
Nove epizode „vrućeg vetra"?... Ljubiša Samardžić priželjkuje nastavak čuvene srpske serije, u kojoj je glumio sa Vesnom Čipčić, Miodragom Petrovićem Čkaljom i Dragomirom Bojanićem Gidrom
- Svaki rat, pa i Prvi svetski rat, izazovniji je za filmsku priču nego period posle rata. Sloboda kao tema nikada nije bila veliki izazov za stvaraoce. Uvek su ljudske patnje i nesreće bile intrigantan povod za umetnički doživljaj. Ova serija ima veliki uspeh kod gledalaca i zbog toga što heroji moje serije, u ratnom vihoru, nose nesreću i pustoš u duši. I sada preskačem posleratne godine, jer se u njima ne dešava nešto što o čemu bi valjalo pričati priču. Pratimo odrastanje Dunje sa njenih 17 godina i ulazimo u kovitlac novog vremena, novih zapleta i intriga, pred buđenje fašizma u Banatu. I eto novog dramaturškog zamajca za još veći i primamljiviji efekat serije - kaže Samardžić.
Jedna od najpopularnijih serija „Vruć vetar" nikada nije dobila nastavak. Razmišljate li da u svojoj produkciji snimite nastavak i odigrate ujka Firgu?
- „Vruć vetar" je otišao sa vetrovima! Onaj koji je pisao seriju (Siniša Pavić, prim. aut), na našu radost još je među nama, pa neka napiše nastavak, a ja ću od srca da prihvatim ulogu ujka Firge. I igraću je s mislima na velikog Čkalju!
Slažete li se sa tvrdnjama „stare garde" glumaca da su nekadašnje TV serije bile daleko gledanije, iako u to vreme nije bilo „rejtinga i šerova"?
- I jesu bile gledanije! U vreme pojava velikih serija, kao što su „Vruć vetar" ili „Kuda idu divlje svinje", ulice su bile puste, vlade su prekidale sednice, odgledale seriju, pa nastavljale dalji rad. To su radili čak i Tito i njegovo predsedništvo, i Todor Živkov i Janoš Kadar. Imao sam čast i privilegiju da to od njih lično saznam. A one porodice koje su imale televizor smatrale su se srećnim, imale su goste svake večeri preko glave, pa vidite koliko je tada bilo gledalaca u Jugoslaviji i šire. A sada se gledalište „lovi" na ačenje, voajerisanje, prostakluk, komercijalu, na trajanje dela samo dok traje njegovo emitovanje. Kao da više porodice ne postoje! Teme su nam ulica, kafić, droga, seks gde seksa nema i laka zabava.
Zašto u svojim projektima uglavnom radite sa neafirmisanim glumcima?
- Poznate glumce, sa kojima sam se sretao toliko puta kao njihov kolega, veoma dobro znam. Znam šta mogu i šta će mi doneti u vođenju svojih likova, pa ulažem sav svoj dodatni napor i instinkt da ih „promenim" i „pomerim" iz šablona, kako bih i sebi i njima doneo radost u igri. Što se tiče mnogih mladih glumaca sa kojima sam radio, do sada me „nos nije izdao". U mnogima sam prepoznao dar i onu neophodnu iskrenost kao preduslov svakog glumačkog događaja. Neskromno zvuči, ali svi koji su radili sa mnom postali su neko u glumištu i dan-danas traju!
Odbio milion dolara
Ljubiši Samardžiću se, posle dobijanja Zlatnog lava za ulogu u fimu „Stranac" 1967. godine, smešila inostrana karijera. Popularni Smoki se ipak vratio kući.
- Na predlog najvećih svetskih producenata Roberta i Rejmonda Hakima otputovao sam u London na potpis ugovora, koji je sobom nosio i milion dolara. Ali, nisam podlegao izazovu!
Ponosan, vratio sam se u zagrljaj svojoj Miri, koja mi je na svet donela Gagu. Složićete se, nekog moraš da voliš da bi bio srećan - kaže Ljubiša.
Нема коментара:
Постави коментар
Vaš komentar: